О књизи: година / „Поштанска тројка стајала је на капији; кофер је изнет; Почео сам да се опраштам и помислио, пошто сам све пољубио, да седнем на кола и да кренем, али морао сам да одам почаст старини. Сјели су ме, сјеле су моја мајка и сестре, сједио је и дјечак који је путовао са мном, чак је и собарица, која је дотрчала да каже да се таксист жури, задесила исту судбину: „Седи, ” рекла јој је моја мајка заповеднички; девојка се осврнула око себе, погледала у мајку, као да је желела да изрази да се стиди да седи са господарима, али је по новом поретку села на под, задовољавајући истовремено и господаров ред и ропску разумљивост. . Побожна тишина је трајала неколико минута, а онда су сви устали и, окренувши се ка предњем углу, молили се распећу које је тамо висило.…»